Probiotici su dobroćudni mikroorganizmi od kojih većina već živi u našem organizmu, uglavnom u crevima. Njihov posao je da stimulišu imuni sistem i očuvaju dobro zdravlje organa za varenje. Čovekovo telo je domaćin velikom broju mikroorganizama od kojih su većina naši prijatelji. Jedan od fenomena njihovog opstanka je simbioza sa drugim organizmima. Dok patogeni mikroorganizmi izazivaju bolesti, dobri mikroorganizmi sarađuju sa imunim sistemom kako bi patogene mikroorganizme držali pod kontrolom ili ih izbacili iz organizma. Dobri mikroorganizmi (iz hrane ili probiotskih preparata) održavaju ravnotežu tj. prisiljavaju patogene mikroorganizme da ostaju u malom broju i tako ne štete organizmu.
Šta su probiotici
Probioticima zovemo i namirnice koje nastaju uz pomoć korisnih bakterija ili gljivica, a koje kao takve konzumirmo. One u sebi sadrže žive korisne mikroorganizme koji mogu preživjeti u probavnom traktu, gdje daju zdravlje domaćinu. Mnogi probiotici se proizvode procesom fermentacije laktoze, a najčešći mikroorganizmi koji se koriste za stvaranje probiotika su Lactobacillus i Bifidus bakterija često zvane mlečna i kiselinska bakterija.
Dnevnim unosom probiotičkih proizvoda, i zdrave osobe mogu imati koristi, posebno u uslovima savremenog života i zagađenosti okoline u kojoj živimo. Unos probiotika može se povećati unosom jogurta i sireva sa namirnicama koje pojačavaju dejstvo probiotika (začini, čajevi, crveno vino, jabuke i mahunarke).
Probiotike treba unositi u organizam kada je pod stresom ili izložen nekoj bolesti (tada je obično narušen balans crevne flore dominacijom patogenih mikroorganizama), a posebno posle uzimanja antibiotika. Kada je osoba pod stresom ili je bolesna, patogene bakterije pokazuju tendenciju da se umnože i onda je to prilika da se pomoću probiotika održi nivo dobroćudnih mikroorganizama na potrebnom nivou.
Postoje različiti tipovi stresa koji mogu da imaju loš efekat na čovekovo zdravlje (neuravnotežena ishrana, rigorozne dijete, ekstremne temperature, veoma suva ili vlažna klima, zagađenje vazduha, problemi na poslu, u porodici itd).
Stresovi podstiču razvoj raznih bolesti, ali najčešće iniciraju bolesti digestivnog trakta. Zašto?
Stres slabi mehanizam koji kontroliše broj patogenih bakterija Koli, a kvalitet i kvantitet masnih kiselina koje se stvaraju u digestivnom traktu se takođe menja. Funkcionisanje digestivnog trakta se ozbiljno narušava, a kod nekih osoba se javlja i diarea.
Antibiotici su najbolji lekovi u lečenju bakterijskih infekcija, ali dok uništavaju patogene bakterije, uništavaju i korisne bakterije. Korisni mikroorganizmi mogu biti jako oslabljeni i do 6 meseci posle sedmodnevnog uzimanja antibiotka. Uzimanjem probiotika putem hrane ili kao dodatka, ove korisne bakterijske kulture mogu da ublaže štetne efekte antibiotika i spreče razvoj štetnih bakterija. Takođe mogu da stimulišu imunoglobulin u crevima što pojačava ukupnu odbrambenu snagu organizma.
Korisne bakterije kao što su Laktobacilus i Bifidus mogu da proizvedu različite agense koji su efikasni protiv velikog broja patogenih bakterija kao što su salmonela, šigela, stafilokokus i ešerihija koli. Probiotici mogu pomoći deci i odraslima koji imaju proliv; osobama koje ne unose dovoljno voća i povrća bogao biljnim vlaknima (dobrim bakterijama je potrebno puno biljnih vlakana kako bi mogle da se razvijaju); ljudima koji se često leče od gljivičnih infekcija kao što je Kandida (Candida); sportistima koji uzimaju suplemente, jer probiotici omogućavaju njihovu bolju apsorpciju.
Kefir sa Kavkaza i Tibetanski kefir (tibetanska mlečna gljivica) su probiotici.
Šta su probiotici