U vreme naših predaka kopriva je bila važan deo ishrane i cenjen lek za mnoge bolesti. Iako je kopriva od davnina poznata kao izuzetno lekovita biljka, u današnje vreme je neopravdano zanemarena. Za koprivu se kaže da je toliko blagotvorna da bi je insekti i životinje odavno pojeli da se ona uspešno ne brani svojim „žarama“. Iz navedenih razloga, koprivom se u prirodi hrane samo neke vrste moljaca i larve leptira paunovac i koprivar. Od domaćih životinja jedu je zečevi i svinje.
Kopriva kao lek i hrana
Kopriva je samonikla biljka koja raste kao korov na zapuštenim mestima, neobrađenim oranicama, rubovima šuma, reka i potoka, pored puteva i u jarkovima, svuda gde ima vlage, fosfora i azota. Ljudski i životinjski otpaci povečavaju nivo fosfora i azota u zemljištu pa kopriva rado raste u naseljenim mestima (uz kuće, ograde i prolaze) i na napuštenim staništima. Koprivu čine 24 do 39 vrsta i varijanti biljaka iz roda Urtica, porodice Urticacee, a medju njima napoznatija je Urtica dionica (lat.).
Žara, žeža, pasja kupina, velika kopriva ili samo kopriva, je višegodišnja zeljasta biljka sa četvorouglom stabljikom od 10 do 300 cm visine (zavisno od vrste biljke, tla i podneblja). Zeleni i meki listovi smešteni na kratkim peteljkama mogu biti dugi od 3 do 15 cm, srcolikog oblika, zašiljeni na vrhovima, a testerasti na obodima. Lišće i stabljika, prekriveni su šupljim, lako lomljivim dlačicama (žarnicama). I pri najmanjem dodiru, vrhovi dlačica se ubodu u kožu i prelome, a sadržaj iz njihovih šupljina (mravlja kiselina, acetilholin, histamin, serotonin) izazove peckanje, svrab, crvenilo i otok kože. Osećaj „žarenja“ može da traje kratko, ali i da se produži na više dana. Žaoke Urtica feroks i Ongaonga na Novom Zelandu mogu svojim otrovom da ubiju konja, psa, pa i čoveka.
Kopriva cveta od juna do septembra, a zimi od nje ostaje samo koren. Mali cvetovi, zeleni ili zelenkasto-beli vise iznad spoja listova i stabljike. Seme sazreva u avgustu. Biljka se reprodukuje kroz seme i koren, a oplođuje pomoću vetra. Koren koprive je velik i trajan. Ova biljka uspeva u severnoj Evropi i većem delu Azije, a u južnoj Evropi i severnoj Africi njen razvoj je uslovljen vlažnošću zemljišta.
Kada se kopriva bere
Biljka se može brati od ranog proleća do kasne jeseni, ali se mlada kopriva (cela ili samo listovi) bere od marta do juna i od oktobra do novembra. Kada je biljka starija, za čaj i jelo beru se samo gornji mekani delovi stabljike i/ili lista. Tradicionalno, kopriva se bere na Veliki Četvrtak i Veliki Petak.
Koprivu za zimske zalihe (sušenje), treba brati u maju. Dvanaest sati nakon branja kopriva gubi moć žarenja, te se mora sušiti naglo, ali ne na suncu. Sušenje se obavlja tako što se mladi i zdravi listovi u tankom sloju poredjaju na suvo, prozračno mesto bez sunca, kako bi se brzo osušili i sačuvali zelenu boju. Koren se može vaditi i u proleće, ali je kvalitetniji u jesen. Nakon vadjenja korena iz zemlje, treba ga dobro oprati i sušiti na suncu ili u sušari.
Korist od koprive i tradicija upotrebe
Stari Grci upotrebljavali su koprivu za čišćenje organizma i lečenje opšte slabosti, kožnih bolesti i reumatskih bolova, a svežom koprivom masirali su delove tela obolele od artritisa. Stari Rimljani su koprivu koristili kao lek i hranu. Plinije piše kako mlada kopriva u proleće daje dobru i zdravu hranu, koja cele godine čuva od mnogih bolesti. U Engleskoj se i danas održava takmičenje u jedenju kopriva. Egipćani su koprivu gajili kao povrće.
U zapisima iz I veka kopriva se spominje kao lek protiv opšte slabosti, sredstvo za čišćenje organizma i kao dobar afrodizijak. Žarenje tela koprivom kako bi se podstakao krvotok, poznato je i kao stari ruski običaj.
U germanskoj mitologiji, kopriva je bila simbol boga munje. Prema narodnom verovanju, munja nikada neće udariti u koprivu, pa od tuda poslovica da neće grom u koprive. H.C.Andersen u knjizi „De vilde svaner“ spominje kako je princeza morala izraditi kaput od kopriva da bi razbila urok bačen na njezinu braću.
U prehrambenoj industriji koristi se u proizvodnji sira yarga, začinjene varijante gauda sira, a u tekstilnoj industriji od koprive se proizvodi jedna vrsta čvrstog hrapavog platna, a od korena žuta boja.
Sve vrste kopriva koje rastu na našem području jednako su lekovite, kao i svi njihovi delovi koji se koriste na razne načine:
Kopriva je odlična za jesenju jednomesečnu kuru radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu, odnosno za prolećnu kuru radi oporavka organizma i povratka životne energije (kura čajem od 2-3 šoljice tokom dana).
Čaj od koprive se preventivno pije samo jednom dnevno, tokom cele godine, a kod lečenja bolesti (na pr. kandide) od 2-3 šoljice do 2 i više litara dnevno, gutljaj po gutljaj.
Kod hroničnog zamora, iscrpljenosti i čestih glavobolja kao posledica nedostatka gvožđa, pomaže sveže ubrana kopriva pripremljena na razne načine, na primer, kao 2,5 L čaja dnevno, tokom 3-5 dana).
Kod peludske (polenske) groznice i sličnih alergija čaj od koprive treba piti u dužem vremenskom periodu, pre i posle očekivanih napada.
Bolovi od išijasa, krstobolje, gihta, reumatskih oboljenja, probadanja, upale živaca ruku i nogu, mogu se znatno ublažiti sa šest kupki po 200 g koprive, a mogu i da potpuno nestanu tokom 6 meseci, ako se kupke redovno primenjuju. Može da koristi i lako utrljavanje mlade koprive na bolna mesta.
Kod išijasa, utrljavanje počinje od gležnja, spoljnom stranom sve do kukova i nastavlja unutrašnjom stranom noge sve do pete. Ovaj postupak se ponavlja dva puta i završava prevlačenjem preko stražnjice. Isti metod se primenjuje i na drugim bolnim delovima tela.
Slaba i retka kosa može se ojačati ako se pere čajem od sveže koprive i dodatno masira ekstraktom (losionom) od korena koprive. Za kožu glave bez peruti i gustu, lepršavu kosu sa lepim sjajem, potrebna je redovna upotreba tinkture (losiona) od korena koprive (Losion protiv peruti i opadanja kose).
Ostale koristi od koprive
Ova biljka pozitivno djeluje na rast velikog broja drugih biljnih kultura. Taj efekat se postiže zasijavanjem koprive uz rubove gredica 1:100 u odnosu na glavnu kulturu.
Kopriva kao insekticid može poslužiti za suzbijanje lisne uši, na sledeći način:
15 grama u prah usitnjenih suvih kopriva, staviti u 10 L mlake, meke vode (kišnica, odstajala voda). Otopina brzo gubi aktivna svojstva pa se mora upotrebiti istog dana tako što se biljke isprskaju tri puta u toku nekoliko sati.
Za dohranu (prihranu) biljaka koristi đubrivo dobijeno od mešavine jednake količine lišća od koprive i vode koja se napravi i ostavi u velikom drvenom sudu desetak dana. Nakon toga, sve se dobro promeša i pušta da sazri, s tim da se svaki dan promeša. Nakon 2-3 nedelje vrenja, kada se izbistri i potamni, tečnost je spremna za upotrebu. Za natapanje tla koristi se rastvor te tečnosti i vode u odnosu 1:10 (jedan deo gnojiva pomešan sa deset delova vode), a za delovanje preko lista (folijarno prskanje) pravi se rastvor 1:50. Sud sa ostatkom gnojiva (đubriva) treba prekriti neprovidnim poklopcem da se sačuva za sledeću upotrebu.
Izvori:
– https://www.umm.edu/altmed/articles/stinging-nettle
– https://www.vitaminstuff.com/herbs-nettle
– https://www.cvijet.biz/vrtovi/uzgoj/kopriva-insekticid-gnoivo
Povezani članci:
Lekovitost koprive
Kako se koristi kopriva