Savremena kuhinja se ne može ni zamisliti bez opojnih mirisa i raskošnih ukusa aromatičnog začinskog bilja. Začinske biljke su najbolje kada su sveže, i zato ih mnogi ljubitelji biljnih začina uzgajaju sami.
Priprema, čuvanje i upotreba začinskog bilja:
– Sveže začinske biljke se mogu zamrznuti upakovane u plastičnu ili aluminijsku foliju.
– Biljni začini mogu se pripremiti, čuvati i koristiti u vidu začinske kocke: sitno naseckane začinske biljke stave se u plitku, široku posudu, preliju sa malo hladne vode i zamrznu. Zamrznuta masa se nareže na kocke, upakuje u vrečice (doze) i stavi u zamrzivač. Kocke se dodaju jelu na samom kraju kuvanja.
– Začinsko bilje se može osušiti za korišćenje u dužem vremenskom periodu. Da bi zadržalo što snažniju aromu, začinsko bilje treba osušite što pre, na sobnoj temperaturi u pogodnoj prostoriji, u rerni na najnižoj temperaturi ili napolju gde struji topao vazduh ali zaštičeno od sunca. Sa osušenih biljaka odvoje se listići od grančica i smeste u odgovarajuću dobro zatvorenu ambalažu.
Najpoznatije začinske biljke kod nas su:
Bosiljak (bosiok, bosilje, maslidjan, faslidjan)
Bosiljak (grčki: bassileus = kralj) je u Italiji simbol ljubavi i vernosti. U upotrbi su zeleni i crvenkasti bosiljak. Bosiok (bosiljak) je papreno-slatkastog ukusa i veoma prijatnog smirujućeg mirisa. Veoma prija uz sosove, prelive, supe, ribu, pice (pizze), špagete i druge testenine, gljive, jaja i sl. Odličan je dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. Bosiljak umiruje probavu, pa je zahvalan dodatak gotovo svim masnim jelima.
Borač (krastavac biljka)
Borač ima osvježavajući ukus kao krastavac. Ova biljka je izvanredan začin za hladna jela i mlečne napitke. Kinezi od listova borača prave sarmice, Nemci ga koriste u umacima i salatama, a Englezi kao aromu za alkoholna pića. Amerikanci borač koriste za dekoraciju jela i pića.
Čubar (vrisak, vrijesak)
Čubar je dobar začin za sva jela sa mahunarkama. Odličan je sa pasuljom i mesom, donekle i miriše na pasulj, a ukus mu je lagano papreno-gorkast.
Estragon (taragon, zmijina trava)
U kulinarstvu se upotrebljava francuska vrsta estragona (Artemesia dracunculus) koji ima blag ali veoma poseban ukus. Ide uz supe, jela od ribe i piletine, a neizbežan je u pripremi francuskih jela. Taragon (estragon) se upotrebljava i za pripremu aromatiziranog sirčeta, posebno popularnog u francuskoj kuhinji.
Grbica (kreša)
Grbica ima pikantnu aromu koja podseća na ren. Kreša (grbica) se koristi naseckana u raznim namazima i hladnim jelima, a posebno u salatama od paradajza, krastavaca i jaja.
Kadulja (žalfija)
Kadulja je poznata po jakoj aromi koja podseća na mešavinu lavande i kamfora. U jelima je treba koristiti u malim količinama zbog vrlo jakog mirisa i ukusa. Žalfija (kadulja) je odlična za supe od povrća i jela sa testeninom i mesom.
Korijander (živica, koriandol, korion, paprica)
Sveže lišće korijandera koristi se u sosovima, slatama, namazima, uz crveni kupus, kelj, cveklu, gljive i jela iz indijske i meksičke kuhinje u kombinaciji sa čilijem. Semenke koriandola (korijandera) se stavljaju u slatki hleb, kolače, likere i jela od gljiva i povrća. Ova začinska biljka ujedno povoljno utiče na probavu pa je dobro da se koristi u masnim jelima.
Krbuljica (krasuljica)
Krbuljica ima slatkastu aromu koja podseća na anis i komorač. Ovaj biljni začin koristi se za pripremu sosova, supa i jela od piletine, teletine i jaja.
Kiselica (kockavica)
Kiselica je začinska biljka kiselih listova koji se mogu koristiti kao osvežavajuća salata, zatim uz jogurt i kao začinski dodatak supama i jelima sa ribom, jajima i povrćem.
Lavanda (lavandula)
Lavanda ima slatkast aromatičan i osvežavajući ukus sa notom citrusa. Samo sa par listića lavandule (lavande) može da se oseti njena aroma. Lavanda se tako dobro slaže sa ruzmarinom da može da posluži kao njegova zamena.
Majoran (mažuran)
Majoran svojom aromom podseća na origano. Odličan je biljni začin za kobasice, pečenja, jela od povrća i divljači. Mažuran (majoran) daje izuzetno plemenitu notu jelima od svinjetine, jagnjetine, živine i mahunarki, a odličan je začin za kobasice. Jelima se obavezno dodaje na kraju kuvanja.
Medveđi luk (divlji luk, sremuš, vlasac)
Medveđi luk ukusom podseća na beli luk, ali je mnogo blaži. Izvrstan je začin za sireve i razne salate, posebno od paradajza i krastavaca. Njime se mogu začiniti namazi za hleb, jela od jaja, ribe, zatim supe od povrća i gljiva i gotovo sva slana jela. Divlji luk (medveđi luk) se dodaje jelu pred kraj kuvanja ili prženja. Svež zeleni deo biljke se često koristi kao dekoracija. Sremuš (divlji luk) je pun gvožđa pa je odličan protiv prolećnog umora.
Matičnjak (melisa, limun trava)
Osvežavajuća kiselkasta aroma matičnjaka slična limunu daje poseban ukus marmeladama i slatkim jelima. Limun trava (matičnjak) je dobar za sva jela kod kojih se koristi limun.
Menta (nana)
Zbog svog snažnog mirisa i aromatičnog ukusa, menta najviše služi za začinjavanje jela od mesa i ribe, zatim slatkih jela, pića, koktela i voćnih salata, ali i jogurta i povrća kao što su pasulj ili šargarepa. Nana (menta) odličan je dodatak salatama od svežeg povrća, desertima, vrućoj čokoladi ili crnom čaju. Posebno prija leti jer osvežava i hladi. Za upotrebu su najbolji vrlo mladi listovi, jer stariji delovi ove biljke imaju gorkast ukus.
Miloduh (crkvinjak, blagovanj, sipan)
Miloduh obiluje etarskim uljem i drugim korisnim supstancama. Sastojci miloduha pomažu u uklanjanju neprijatnog zadaha i olakšavaju varenje. Etarsko ulje crkvinjaka (miloduha) deluje antiseptično. Sveže ili osušeno lišće dobro je kao začin za salate, sosove, čorbe od pasulja i krompira i jela od povrća. Koristi se sitno iseckan i u malim količinama zbog snažne arome.
Mirođija (kopar)
Miris mirođije je dosta jak ali prijatan, a ukus podseća na anis, kim ili komorač. Ovaj biljni začin fin je dodatak čorbama, sosovima, varivima i turšiji (krastavčići), a dobro ide i uz pirinač, ribu i hladne nareske. Kopar (mirođija) se koristi i kao prirodni konzervans za domaće kisele krastavce pripremljene za zimnicu.
Majčina dušica (timijan)
Majčina dušica ide uz ribu, marinade i sva variva i sosove. Sve vrste timijana (majčine dušice) krasi predivna, ugodno-gorkasta aroma. Ovaj začin je jedan od osnovnih i nezaobilaznih dodatak jelima iz francuske kuhinje. Dobro se slaže sa teškim jelima, kao što su pečenja, pice, pržena riba, teža variva, pečeni krumpir, pržena jaja sa slaninom i sl.
Origano (vranilovka, mravinjac, gorka meta)
Origano ima lagan papreno-opor ukus i prijatan karakterističan miris. Vranilovka (origano) se u svežem stanju koristi za salate, a u osušenom najčešće za pice (pizze), testenine, marinade slična jela.
Peršun (petrusimul, petrušim, zelen)
Peršun je lagano ljutkast i osvežavajuči. Najviše se koristi njegovo lišće koje je bogato eteričnim uljima i vitaminom C. Zelen ili peršun je najbolje koristiti u svežem stanju, jer toplota i zamrzavanje uništavaju korisna svojstvima. Peršun daje snažan ukus jelima, naročito mlevenom mesu, pire krompiru, supama, varivima, sosovima, jelima od povrća, ribe i mesa. Ovaj biljni začin se savršeno uklopa u svako slano jelo.
Ruzmarin (rozmarin, ružmarin, rusmarin)
Ruzmarin se najviše koristi u pripremi mediteranskih jela. Ukus mu je lagano gorkast a miris blag i osvežavajući. Koristi se umereno, jer u velikim količinama može biti štetan. Ružmarin (ruzmarin) najbolje ide uz roštilj, jagnjetinu i druga mesa, jela sa povrćem, pečeni krompir, marinade i riblje čorbe, a dobar je dodatak i mnogim kolačima.
Selen (ljupčac, vegeta)
Selen ima posebno cenjen (vegeta, magi) gorko-slatkast ukus, najpribližniji peršunu i celeru. Ljubčac (selen) je idealan za pripremu kvalitetne goveđe supe, salata, soseva i umaka, jela od mesa i povrća, mediteranska jela od plodova mora, ribe, i mnoga druga jela. Maslac sa dodatkom selena pravi je specijalitet. Ova biljka dosta je popularna i zbog visokog sadržaja selena (mineral) koji se smatra jakim sredstvom u borbi protiv raka. Kao biljni začin koriste se svi delovi biljke, ali najviše list. Selen se slaže dobro sa belim i crnim lukom, majoranom i timijanom. Pošto je vrlo aromatičan, jelima se dodaje u malim količinama.
Lovor (lovorov list)
Lovor je mediteransko nisko drvo sa jako aromatičnim listovima. Zbog gorkastog ukusa i uzbudljivog mirisa sušeni listovi lovora su veoma poželjni za pripremanje tamnih sosova, supa, čorbi, marinada i variva. Kod nas se najčešće koristi uz kiseli kupus, podvarak i sarme.
Paštrnak (paškanat, jelinjak, paškrnat, slatka trava)
Svi delovi paštrnaka imaju karakterističan prijatan miris. Koren je slatkastog ukusa, a plod je gorko aromatičan. Ovaj biljni začin stimuliše apetit, poboljšava varenje, umiruje grčeve u crevima i deluje kao diuretik. Paškanat (paštrnak) je veoma bogat kalijumom, pa je od pomoći u regulaciji povišenog krvnog pritiska. U Nemačkoj izgnječe seme paštrnaka u avanu, tako zdrobljenog spreme u teglu i upotrebljavaju kao začin za pripremanje salata od svežeg povrća i jela od bundeve i kiselog kupusa.
Kod nas se uglavnom koristi koren za povečanje slasti supe. Paštrnak se dosta koristi i u sušenom obliku. Ako se supa od paštrnaka (u kombinaciji sa prazilukom) jede duže vreme, to će pomoći u borbi za smanjenje telesne težine i uklanjanje celulita. Pečeni paštrnek sa malo soli i bibera, dobija egzotičan i potpuno neočekivan ukus u odnosu na kuvani. Dobija slatkastu aromu i profinjenu mešavinu finih ukusa.
Celer (ak, celon, zelena)
Celer je začinska biljka male energetske vrednosti, pa je pogodan za dijetalnu ishranu. Bogat je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Koren celera je nezamenljiv sastojak u pripremi domaće supe i čorbi sa mesom. Jelu ili supi jednostavno daje raskošan ukus. Celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva, a uz njega se često dodaje i peršun kako bi ukus jela bio još potpuniji.
Sirov slatkasti koren celona (celera) koristi se za pripremu salate. Na vazduhu brzo potamni, pa zato treba odmah da se poprska limunovim sokom ili sirćetom. Peteljke i listovi celera imaju jak aromatičan miris, pa takodje služe kao začin. Ova začinska biljka zadržava svoj jedinstveni miris i ukus i nakon sušenja.