Maslačak svuda oko nas

Maslacak svuda oko nasMaslačak (Taraxacum officinale) raste svuda oko nas. U proleće, po parkovima, travnjacima i livadama, pored staza, jarkova i plotova, pojave se cvetovi prelepe žute boje. Maslačak kao lek, pominje se u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku, a danas se koristi za ishranu i lečenje širom sveta. Maslačak je zeljasta, trajna biljka koja cveta od druge polovine marta do maja.

Lekovita svojstva maslačka

Seme maslackaMaslačak (eng.Dandelion) sadrži gorke materije, smole, eterično ulje, znatnu količinu kalijuma u nadzemnom delu i inulina (40%) u korenu. Listovi sadrže i do18 % vitamina C i oko 3% gvoždja (više nego spanać), zatim vitamine A, D i B kompleksa, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar i dr. Koren maslačka se mnogo koristi u Aziji, a u Indiji se ova biljka uzgaja kao prirodan lek za jetru.

Lekovita dejstva maslačka

– Reguliše metabolizam, podstiće apetit i varenje hrane, čisti krv, smanjuje holesterol, pomaže kog infekcija i virusnih obolenja.
– Stabljike maslačka se preporučuju kao pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti (sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika dnevno).
– Dobar diuretik, deluje protiv oteklina i zadržavanja vode u organizmu, pročišćava mokračne puteve, bešiku i bubrege, pomaže u lečenju gihta, reume, ekcema i čireva.
– Veoma koristan za detoksikaciju jetre (posebno tokom upotrebe sintetičkih lekova) i kao dodatna pomoć u lečenju obolenja jetre.
– Stimuliše lučenje žuči, sveža stabljika pomaže u rastvaranju kamena u žuči.
– Salata od mladih zelenih listova je koristan dodatak ishrani, posebno trudnica i žena u postmenopauzi.
– Čaj je dobar za dijabetičare, podstiće znojenje, pročišćava organizam, pomaže protiv gojaznosti, celulita, degeneracije hrskavice, malokrvnosti, žučnog kamenca, neredovne menstruacije…
– Čaj se vekovima koristio za ispiranje očiju i negu lica.
– Sirup ili “med” od maslačka pročišćava i jača organizam, umiruje kašalj, poboljšava apetit i varenje.

Upotreba maslačka

MaslacakCela biljka maslačka je jestiva, a pojedini delovi se koriste za pripremu čajeva, sokova, salata, variva i sl. Listovi se koriste pre cvetanja biljke, stabljika u vreme cvetanja, a koren se vadi u rano proleće i jesen.

Priprema čaja:
Jedna kašika suvog, usitnjenog korena stavi se u 2 dl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, ostavi 15 minuta, procedi i pije tokom dana nezasladjeno ili sa dodatkom kvalitetnog (domaćeg) meda.

Priprema sirupa:
3-4 šake svežih cvetnih glavica (mladih cvetova) prelije se sa 2 litre proključale vode i prokuva nekoliko minuta (da cvetovi ispuste sok), skine sa vatre, procedi, doda 1,5 kg šećera i sok od dva limuna. Sve se lagano kuva uz mešanje, sve dok se ne postigne gustina sirupa. Dobijeni sirup ima izgled i ukus sličan medu. Sipa se u čiste staklenke, pakuje i čuva kao i ostali slični proizvodi. Uzima se jedna kašika sirupa pre svakog obroka.

Ostali načini upotrebe:
– Mladi listovi ili cela mlada i zdrava biljka, koriste se kao salata, a listovi i skuvani, kao varivo. Listovi se ostavljaju u vodi preko noći da izgube gorčinu (manje su gorki ako se beru pre cvetanja).
– Koren se jede skuvan ili sirov, isečen na tanko i sa maslacem namazan na hleb.
– Ispržen i samleven koren je odlična zamena za kafu.
– Mladi, još tvrdi cvetni pupoljci, mogu se ukiseliti u sirćetu i koristiti kao začin (odlična zamena za kaparu).

Mere opreza:
Koren i stabljika sadrže gorku materiju (taraxacin-odgovoran za diuretsko dejstvo maslačka) koja u večim dozama može izazvati prolive i smetnje u srčanom ritmu.Ovo je moguće ako se konzumira velika količina gorkih, starijih, delova biljke. Mladi listovi su u ovom pogledu potpuno bezopasni.
Izvor:www.herbateka.eu