Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Svojevremeno je Sovjetska vlada naredila svojim sportistima i astronautima da čagu koriste kao adaptogen za poboljšanje umnih i telesnih sposobnosti. Drevni narodi Azije su je koristili hiljadama godina za održavanje zdrave prirodne ravnoteže (chi), verujući da podmladjuje, produžava život i jača telo.
Njena lekovitost zabeležena je u kineskoj knjizi Shennong Ben Cao Jing napisanoj 2300 godine. I danas se u Sibiru čaga redovno konzumira što možda doprinosi poznatoj dugovečnosti njegovih stanovnika.
Sibirska čaga postala je popularna kada je nobelovac Aleksandar Solženjicin u svojoj knjizi „Odeljak za rak“ (1968) opisao svoje ozdravljenje od raka uz pomoć čaja od čage nakon bezuspešnog lečenja po raznim klinikama.
Lekovita svojstva čage
Aktivne komponente u čagi deluju antioksidativno, antikancerogeno, antitumorski, antivirusno, imunostimulativno, analgetski, antiupalno…
Savremena istraživanja potvrdila su da čaga sadrži obilje biološki vrednih supstanci od kojih se neke nalaze samo u njoj. Njen najvredniji sastojak je betulinska kiselina, koja normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe ljudskog organizma.
Čaga kao antioksidans znatno je iznad aronije koja je čuveni antioksidant. Danas čaga zauzima prvo mesto na lestvici ORAC, koja meri nivo antioksidansa u životnim namirnicama.
Ova moćna gljiva sprečava razvoj tumora i uništava kancerogene čelije, ne dirajući zdrave, zahvaljujući svojoj betulinskoj kiselini.
Čaga je prihvatljiva u hemoterapiji kao dodatak konvencionalnim sredstvima, jer jača imunitet i ublažava štetne nuspojave.
Ruski naučnici su razvili sistem mikrokapsula, koji omogućava sastojcima čage da lako prodru u kožu i u zglobu deluju neposredno na žarište obolenja.
Izveštaji iz klinike u Vladivostoku govore o stopostotnom izlečenju od psorijaze, što je retkost kod ove bolesti.
Šta je čaga?
Čaga (lat. Inonotus obliquus) je parazitska gljiva na brezi. Po izgledu podseća na izgorelu izbrazdanu koru stabla. Ova gljiva egzistira u brezovim šumama Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje i može se naći tokom cele godine, najčešće na starijim žutim ili belim brezama. Na sivim brezama uglavnom prevladava druga gljiva – Piptoporus betulina. Čagu je lakše pronači zimi, jer nije skrivena zelenilom. Pošto se čaga skida sekirom, taj posao ide mnogo lakše zimi kada je gljiva zamrznuta.
Meso čage je žute do žuto braon (smedje) boje često prošarano belim delovima, umereno tvrdo, šljunčane teksture. Vanjska površina je tamno braon do crne boje, vrlo tvrda s dubokim pukotinama. Tu može biti i krhkih delova koji se lako trljaju i otpadaju.
Stvaranje ožiljaka na drvetu prilikom berbe pogoduje razvoju nove čage.
Kako se koristi čaga?
Od svežih, tek odsećenih komadića ove gljive, priprema se čaj. Sveži komadići se suše 24 sata na 110-125 C°, potom ostave nekoliko dana da vlaga iz unutrašnjih delova tkiva gljive izadje na površinu, a zatim još suši najmanje 24 sata sve dok ne bude potpuno suva. Osušena čaga se melje u fini prah i koristi kao napitak sličan kafi ili za pravljenje tinkture. Obično se kuva 15 minuta i pije nakon dva sata kada je najukusnija. U Indiji prave pivo koristeći čagu kao zamenu za hmelj.
Čagu koriste i za bojenje tekstila i papira da dobiju žutu ili sepia boju, a ponegde i kao kresivo za paljenje tamjana.
Može se nabaviti preko interneta u obliku praha ili tinkture.
Za više detalja i fotografija pogledajte izvore:
https://mushroom-collecting.com/
https://www.rogersmushrooms.com/gallery/
https://www.printfection.com/mushrooms/