Čuvarkuća je besplatan prirodan lek na dohvatu ruke. Prepoznatljiva je po mesnatim, kružno rasporedjenim zeleno-crvenkastim listovima i zvezdastim cvetovima. Razmnožava se putem mladih izdanaka i može da živi u posudama, saksijama ili na slobodnom prostoru (nadstrešnice, krovovi, kamene i betonske ograde i sl). Otporna je na hladnoću pa se održi ma gde je zasadili.
Lekovitost čuvarkuće
Čuvarkuća (lat. Sempervivum – “uvek živuća”), čuvar kuće, netres, pod silu živ, treset, uhovnik, ušna, vazdaživ, žednjak, je višegodišnja biljka iz porodice tustikovki. Bere se od marta do oktobra, a u povoljnim uslovima smeštaja i tokom cele godine. Danas čuvarkuća uglavnom služi kao ukrasna biljka, mada se još sećamo da su nam u detinjstvu naše bake ovom biljkom uklanjale nesnosan bol u uhu.
Dejstvo koje ima čuvarkuća
Čuvarkuća ima slično dejstvo kao aloa vera. Koristi se u obliku soka, masti, tinkture, čaja i obloga. Istraživanjima je potvrdjeno da čuvarkuća sadrži lekovitu biljnu sluz i ulje, jabučnu i mravlju kiselinu, flavonoide, ugljikohidrate i antibakterijske supstance. Deluje i nakon zamrzavanja kao izraz njene sposobnosti da preživljavanja i u teškim zimskim uslovima.
U narodnoj medicini čuvarkuća je popularna zbog svog antiupalnog, adstringentnog i diuretičkog dejstva i ubraja se u najstarije narodne lekove protiv bola u uhu, oštećenja bubne opne i gubitka sluha. Poznato je da sok čuvarkuće rastvara višak smole (cerumen) u uhu i ublažava bol (ukapa se u uho 2 do 3 ml soka iz lista i, nakon mirovanja od nekoliko minuta, pusti da sok iscuri iz uha).
Sok čuvarkuće pomaže kod nervnih smetnji, epilepsije, strahova i crevnih parazita, a preporučuje se i nakon neumerenog jela i pića.
Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava brzo olakšava stanje i donosi smirenje pa je odlična za prvu pomoć kod uboda i ugriza insekata i opekotina (posebno od sunca).
Čuvarkuća se koristi kao prirodan lek i za:
– rane i čireve
– bradavice
– herpes zoster
– bronhitis
– upale oka i uha
– crveni vetar
– zloćudne kožne bolesti
– tumore materice i usne šupljine
– kurje oči i tvrdu kožu na tabanima
– opekotine od sunca i sunčane pege
– ubode i ugrize insekata …
Čuvakrkuća je lekovita i za sledeće:
U slučajevima bolesti kod kojih je to moguće, problematično mesto se premaže sokom čuvarkuće ili se pokrije oblogom od prerezanog lista.
U slučaju bronhitisa sok iz lista ove biljke se pije, a kod gnojne upale zuba ili grla se grglja i mučka u ustima.
Kod zloćudnog tumora maternice ili usne šupljine, treba piti tri kašike soka na dan ili pojesti nekoliko svežih listova.
Prema narodnom iskustvu, smesa meda i čuvarkuće uspješna je u lečenju mioma i cista na maternici kao i problema sa štitnjačom. Pomešana s vrućom vodom, ova smesa snižava povišenu telesnu temperaturu.
Izrada smese čuvarkuće i meda: Samleti 750g zdravih i svežih listova čuvarkuće i pomešati ih sa 1kg meda.
Upotreba smese: Uzimati jednu kašiku ujutro na prazan želudac i još 1-2 kašike u toku dana.
Čaj od čuvarkuće: Kuvati 10g sveže ili 12g osušene čuvarkuće 15 minuta u 250ml vode. Procediti i pustiti da se ohladi. Čaj je koristan kod obilnih menstruacija, menstrualnih grčeva, proliva i čireva.
Upotreba: Ujutro na prazan želudac popiti 1 šolju čaja, a zatim svaki sat po jednu kašiku.
Napomena: Trudnice i dojilje treba da izbegavaju upotrebu čuvarkuće.
Izvor: alternativa-za-vas.com