Tibetanska gljivica – ko zna?

Tibetanska gljivaTibetanska gljivica; Tibetanska gljiva; Tibetanska gljivica zdravlja; Tibetanska gljiva kefir; Mlečni kefir; Kefir gljiva… Sve su ovo nazivi za jednu te istu varijantu mlečnih gljiva ili gljivica, pa nije ni čudo da u vezi sa njom ima toliko dilema i pitanja. Mi smo se potrudili da u ovom članku sumiramo samo neka osnovna saznanja i iskustva mnogih korisnika i ljubitelja ovog jedinstvenog dragulja prirode. Biće nam izuzetno zadovoljstvo ako vam budemo od pomoći da bar malo razgrnete veo tajnovitosti koji stoji oko ovog poklona prirode koji ljudi na ovim prostorima tako malo poznaju i još manje koriste. Možda ovaj post u obliku pitanja i odgovora zagolica vašu maštu i pokrene interesovanje za mnoge druge stvari koje nam priroda tako nesebićno nudi… ko zna?!

Tibetanska gljivica: Pitanja i odgovori

1. Ako je 2,5 dcl mleka za jednu osobu, znači li to da za dve osobe trebam sipati pola litra mleka, na istu količinu gljiva?
2,5 dcl mleka ide na jednu, najviše do dve plastične kašike gljiva i to je “mera” za jednu osobu. Ovu količinu možete podeliti sa drugom osobom, ali nije problem ako stavite duplo više svežeg mleka. Može se desiti samo to da mleko ne bude dovoljno gusto (fermentisano) u roku od 24 sata i to je sve. Medjutim, ako tako nastavite, kako svaki dan gljivice rastu tako će i kefir biti svaki dan sve bolji.

2. Da li su Tibetanska gljiva i Kavkaska kefir gljiva dve različite vrste?
Donekle se razlikuju po geografskom području sa kojeg dolaze, izgledu i ukusu shodno tome kako se pripremaju, ali potiću od iste “majke” i sličnog su sastava i delovanja.

3. Da li je dobro stavljati gljivu u dugotrajno pasterizovano mleko?
Gljiva se danas u praksi stavlja u sve vrste i tipove mleka. Razlike postoje, ali je to sve stvar izbora i ukusa. Isprobajte, pa koristite ono mleko koje vama i gljivicama najviše odgovara. Izvorno, gljiva se stavlja u sirovo kravlje ili kozije mleko, ali  nije obavezno.

4. Dok traje pauza od 10 dana mogu li skupljati kefir?
Da. Držite u frižideru (10-15°C) u staklenoj posudi sa poklopcem, dodajite pomalo svežeg mleka i tom prilikom lagano promešajte. Kefir zri u frižideru, što pogoduje rastu kvasca, nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju. Ako želite “penušav” kefir, poklopac zatvarajte čvrsto (i obrnuto), ali ga pažljivo otvarajte zbog nagomilanih gasova.

5. Da li mleko mora biti na sobnoj temperaturi pre nego sto se sipa preko gljive?
Ne. Bitno je da nije temperature iznad 30°C ili ispod 10°C.

6. Da li alergični na penicilin mogu piti kefir?
Da, prema iskustvu ljudi koji su alergični na penicilin i piju kefir. Ipak, u ovakvim i sličnim slučajevima konsultujte se sa vašim lekarom, jer svi ljudi ne reaguju na isti način.

7. Da li smeta ako ima puno sitnih komadića, odnosno da li je bolje da budu krupniji komadi gljivice?
To je svejedno. Bitno je da sitni komadići nisu nastali nasilnim putem (cepanjem, kidanjem i sl). U tom slučaju, gljivici će trebati vremena da se oporavi (ponovo formira).

8. Da li obavezno treba praviti pauze od 10 dana nakon 20 dana pijenja ovog kefira?
Kod zdravih osoba pauza nije obavezna, ali nije ni loše povremeno pauzirati da se organizam malo “odmori”. Ovo pravilo možemo primeniti na bilo koju namirnicu. Osobe koje su odlučile da piju ovaj napitak kao kuru za lečenje, svakako treba da se pridržavaju datog uputstva da bi obezbedile optimalno dejstvo i što bolje rezultate lečenja.

9. Idem na godišnji odmor ili pravim pauzu, šta da radim sa gljivicom?
Ako je ne možete za tih 15 dana privremeno “udomiti” kod rođaka ili prijatelja, operite je, dobro ocedite, spakujte u čistu plastičnu kesicu (posudicu) i zamrznite. Za kraće vreme od 5-6 ili 10 dana, možete je staviti u staklenu ili plastičnu posudu sa dosta vode i par kapi (nije obavezno) mleka pa u frižider.

10. Ja ne smem konzumirati mleko ni mlečne proizvode. Postoji li neki drugi način konzumiranja kefir gljive?
Ako vam smeta obično mleko jer nemate enzim za probavu laktoze postoje alternativna mleka bez laktoze pa ih isprobajte. Ako to nije rešenje, možete se opredeliti za kefir sa vodom (vodeni kefir ili Japanski kristali), čajni kefir i sl, o čemu se možete informisati na internetu.

11.Koja količina mleka se može sipati?
Zavisno od tipa kefira koji želite napraviti (lak, malo kiseo, jako kiseo i viskozno i sl), odnos zrna kefira i mleka može biti u rasponu od 1 : 10 do 1 : 50. Izvorno, pravilan odnos je 1 (jedna) supena plastična kašika mlečnih kefir gljiva na 250 ml svežeg mleka.

12.Koju količinu kefira dnevno smem da popijem?
Onoliko koliko vam prija, ako ste zdravi. Ukoliko se lečite, pridržavajte se datog recepta za odredjenu bolest (od 1/4 do 1 litre dnevno).

13.Kako se kefir gljivica transportuje ako je želim nekome poslati?
Prilikom transporta gljivice treba obezbediti sledeće:  da ne ostane suva; da ne “iskipi” iz posude u kojoj se nalazi;  da ne dodje u kontakt sa visokom ili suviše niskom temperaturom ili sa štetnim materijama; da se fizički ne ošteti. Zato je najbolje da se prenosi na “kurirski” način. Slanje poštom: malu količinu gljiva (što manje, to bolje) uvijete u vodom dobro navlaženu i čistu krpu, stavite u plastičnu kesicu i sve zajedno u čvrstu plastičnu ili staklenu ambalažu sa poklopcem. Kako ćete rešiti sa poštom slanje ovog paketića, ostaje na vama (dobro rešenje je post express). Vrlo je važno da paketić sa gljivama stigne do primaoca u što kraćem vremenskom periodu ( u toku 24 časa, pod navedenim uslovima transporta) . Primaoca zamolite da gljivicu odmah dobro ispere i stavi u odgovarajuću količinu mleka.

14.Kefir mi se razdvojio na prozirnu tečnost pri dnu i gusti beli deo iznad?
To je normalna pojava tokom sazrevanja kefira. Takav kefir je potpuno ispravan za piće. Pri višim temperaturama razdvajanje kefira je vidljivo već nakon 12 sati fermentacije. Što je duža fermentacija i razdvajanje je vidljvije, ukoliko ne mešate. Mešanje tokom fermentacije nije potrebno. To se izmeša prilikom cedjenja. Moguće je samo da takav kefir bude nešto kiseliji, a to rešavate dodavanjem mleka dok ne dobijete ukus koji želite. Isto razdvajanje se dešava i kada se gotov kefir čuva i ne dira duže vremena u frižideru. Ako nije predugo stajao, i on je upotrebljiv uz malo iznenadjenje: promučkajte, otvorite polako da ispustite nagomilane gasove, zatim sedite i pripremite se da, umesto uobičajenog kefira, pijete kefirni “šampanjac”!

15.Mnogo kefira sa malo kefir zrna?
Imate 2 kašike kefir zrna (oko 28gm) i želite da napravite 4 litre kefira. Imate dva načina: prvi je dodajte kefir zrna u dovoljno veliku posudu sa 4 litra svežeg mleka, pokrite i ostavite na sobnoj temperaturi dok se kefir ne formira. Ovo može potrajati i više dana (4-6). Problem je što ne možete biti sigurni da ćete dobiti dobar kefir, posebno ako mleko nije bilo vrlo sveže i kvalitetno. Drugi način je bolje rešenje – počnete sa manjom količinom mleka i pripremite inicijalnu kulturu, recimo 1 – 2 šolje svežeg mleka fermentiranog sa 2 kašike kefir zrna u prostranoj posudi gde će stati 4 litra mleka. Pustite da odstoji 24 sata na sobnoj temperaturi ili dok ne dobijete lep kremasti kefir. Nemojte procediti nego samo promešajte sadržaj, i nalite još 2 litre svežeg mleka. Promešajte i ostavite oko 12 sati. Za to vreme promešajte nekoliko puta. Zatim dodajte ostatak mleka do količine od 4 litre, i opet ostavite da stoji još 12 sati, odnosno toliko dok ne vidite da se formirao kefir ( mešati povremeno). Procedite, i sada, od samo 2 kašike kefir zrna, imate 4 litre dobrog kefira u roku od 2 dana.

16.Kako sačuvati višak kefir zrna?
Preostala zrna kefira oprati pod mlazom vode i zamotati u mokru krpu ili staviti u staklenku i prekriti sa mešavinom od malo vode i nekoliko kapi mleka. Ovako upakovana zrna kefira staviti u frižider gde se mogu očuvati 4-5 dana. Nakon toga treba ih isprati i ponoviti postupak.  Za duži period zrna kefira se moraju zamrznuti pa reaktivirati kada zatrebaju. Prvo ih dobro oprati i ocediti, a zatim u plastičnoj kesici staviti u zamrzivač. Aktiviraju se tako što ih zajedno sa kesicom ostavite  u vodi na sobnoj temperaturi da se zrna odvoje od kesice, a onda ih istresete u mleko i pustite da se oporave.  Ako je sve u redu, za par sati bi trebalo da započne stvaranje kefira.

17.Da li mogu da ovaj kefir piju deca, trudnice i doilje?
Da, mogu ga umereno piti i trudnice i doilje i deca koja već normalno jedu svu ostalu hranu i mlečne proizvode. Bitno je da se ne daje osobama koje to ne žele ili im ne prija. Postepeno uvodjenje celovitog kravljeg mleka u ishranu deteta preporučuje se od dvanaestog meseca života pa nadalje. Kefir kao mlečni proizvod, može se uvesti u ishranu deteta tek onda kada dete bez problema koristi kravlje mleko kao celovit obrok ili napitak.

18.Kefir mi je stalno prekiseo?
Smanjite količinu gljivica ili povećajte količinu mleka, ili držite u frižideru da se uspori proces vrenja kiselinskih bakterija. Imajte na umu da zdrava gljiva stalno raste, pa svakako morate povremeno uskladjivati ovaj odnos. Insistira se da se fermentacija vrši na “sobnoj temperaturi” ali zaboravljamo da je to temperatura oko 22°C i da svaki stepen preko toga znatno doprinosi kiselosti kefira. U letnjem periodu prosečna “sobna temperatura” u stanovima iznosi 27°C i više. Zato gljivicama danas više odgovara da budu u frižideru (na mestu gde temperatura nije niža od 17-18°C). Gljiva u frižideru na suviše niskoj temperaturi ne pretvara mleko u kefir. Posudu sa gljivicama možete držati u prostoriji tokom hladnijeg perioda dana (4-5 sati), a kada otopli, premestiti ih u frižider. U toplim danima ne morate čekati 24 sata, nego procedite ranije i tako proceđeno čuvajte u frižideru.

19.Koliko mlečni kefir može stajati u frižideru?
Može stajati i do 10 dana (u hladnijem delu frižidera) ako se povremeno dolije malo svežeg mleka i promeša.

20.Kada je najbolje piti kefir?
Kefir treba piti uveće iz više razloga, a najvažniji je da se lekovito dejstvo kefira najbolje ispoljava ako se uzima posle svih obroka. Ako neposredno nakon uzimanja kefira nešto pojedete, moguće je da osetite “težinu” u stomaku. Ako vam napitak prija i nemate nikakvih probavnih smetnji, pijte ga kad god hoćete.

21.Kakve su posledice ako se komadić gljive slučajno pojede?
Kefir zrna (gljivice) mogu da se jedu. Nisu zapažene loše posledice. Medjutim, kod nas to nije uobičajeno, a nema ni potrebe. Sveža kefir zrna dodaju se u svežu salatu od povrća…u voćno-mlečne sladolede, mlečne proizvode itd. Dehidrirana kefir zrna koriste se kao moćni probiotski preparati za pripremu raznih jela i slatkih priloga itd. Teoretski je moguće da, kao aktivna materija, izazove neke probavne smetnje kod osetljivih ljudi.

22.Zašto gljivica ne sme doći u dodir sa metalom? Šta ako dodirne metal?
Kiselina iz kefira nagriza metal i dolazi do njegove oksidacije. Hemijske promene koje nastaju tom prilikom, štete metalu, gljivicama i čoveku koji to treba da popije. Kratkotrajan dodir, kao i dodir sa predmetima od nerdjajučeg čelika ne smeta, ali treba izbegavati duži kontakt.

23.Zašto se gljivica ne sme dirati rukama?
Gljiva se može dirati rukama, ali nije preporučeno iz higijenskih razloga. Smatra se da su ruke uvek “prljave” (pune mikroorganizama, posebno onih štetnih), bez obzira koliko ih peremo (čiste ruke su samo one koje su dezinfikovane nekim dezinfekcionim sredstvom). Diranje rukama je nepotrebno, a može “zagaditi” gljivice. Zato je jako važno gljivice na kraju dobro oprati i čiste preliti svežim mlekom u čistoj posudi.

24.Šta ako zaboravim i ne procedim gljivice posle 24 h?
Ništa. Procedite kada se setite. Jedino što može da se desi, to je da kefir bude nešto kiseliji. U tom slučaju, u proceđeni kefir dodajte malo svežeg mleka da ublaži kiselinu do ukusa koji vam odgovara.

25.Sastav zrna mlečnog kefira?
Osušena zrna sa procentom vlage od 3.5% imaju približno masti 4.0%, pepela 12.0%, Muco-polisaharida 45.%, proteina 34.0% i slobodnih aminokiselina 5.0%.

26.Zašto su moja kefir zrna sluzava?
Duge niti kefirana se “razvlače” po posudi, ako zrno odvajate od ostalih zrna u grumenu. To je želatinasti u vodi rastvorljiv polisaharid (polysaccharide), poznat kao kefiran i verovatno vas on zbunjuje. Medjutim, to je normalna i zdrava komponenta koju ne treba pobrkati sa stvarno kvarnim delovima. Dokazano je da ova gel supstanca (kefiran) deluje na neke vrste raka kod miševa…Na višoj temperaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline (vrenje mlečnih bakterija), pa kefir postaje prekiseo. Ova pojava nije štetna ako se javlja u normalnom vremenu fermentacije od 24-48 sati, ali je znak da mleko sa gljivicama morate fermentirati na nižoj temperaturi.

27.Kefir i nuspojave?
Nema pouzdanih informacija o štetnom dejstvu ili štetnim sporednim efektima (nuspojavama) kefira na ljudski organizam. Eventualne smetnje mogu biti posledica nepodnošenja mlečnih preradjevina u celini ili nekih sastojaka.

28.Gde i kako da nabavim tibetansku mlečnu gljivu (kefir zrna)?
Možete je nabaviti kod svih dobrih ljudi koji je imaju i sa zadovoljstvom koriste. Gljiva se brzo razmnožava pa se povremeno može odvojiti deo i pokloniti bez ikakvih troškova. Potrebna je samo dobra volja! Pitajte poznanike, pretražite internet i forume sa tom temom! Postavite na net! Neko će to pročitati i pomoći Vam!

Povezani članci:
– Šta je tibetanska gljivica ili tibetanski mlečni kefir
– Lekovita-svojstva-tibetanskih-gljiva-ili-tibetanskog-kefira
– Kako-se-koristi-napitak-od-tibetanske-gljive
– Kako-se-pravi-mlecni-kefir-od-tibetanske-gljivice
– Šta-je-kefir
– Šta-su-probiotici
Pokrovitelj: pc021
Vaš put na internet!