Bacinskaja (1914) je zabeležila da je ovaj napitak koristan za želudačno-crevnu aktivnost. Ona preporučuje da se popije mala čaša napitka pre svakog obroka i da se količina postepeno povečava.
Profesor S. Bazarewski – izveštava u „Dopisi udruženja istraživača prirode“ u Rigi, 1915, o tome da kod latvijskog stanovništva postoji narodni lek pod imenom „Brinum-Ssene“ (Čudesna gljiva). Prema Bazarewskom latvijsko stanovništvo pripisuje ovoj gljivi „čudesnu moć za mnoge bolesti“. Neki ljudi koje je Bazarewski pitao uporno su tvrdili da ona pomaže kod glavobolje, dok su ga drugi uveravali da je „gljiva korisna za sve bolesti“.
Kombuha u svetskoj literaturi
Prof. B. Lindner (1917-1918) izveštava da se lek najviše koristi kao regulator crevnih aktivnosti. Takodje su se izlečili i hemoroidi.
Prof. dr. Rudolf Kobert (1917-1918) se priseća da je s tom gljivom bio napravljen „siguran lek protiv reumatizma zglobova“.
Prof. dr. Wilhelm Hennenberg (1926) izveštava da se piće sa čajnom gljivom koje je bilo pripravljano pod nazivom „čajni kvas“, u Rusiji koristilo kao „lek protiv svih vrsta bolesti, naročito protiv zatvora“.
Prema dr. Madausu u „Biologic Healing Arts“ (1927), gljiva ima izvrstan učinak na regeneraciju zidova čelija i stoga je odličan lek za arteriosklerozu.
H. Waldeck (1927) govori o hemičaru kojeg je sreo za vreme I svetskog rata u Rusiji-Poljskoj 1915, koji je za njega kuvao „čudesno piće“ protiv njegovog jakog zatvora. Rekao je da se za ovaj „tajni ruski kućni lek“ kaže da je dobar „za sve vrste slabosti“ i „zbog svoje prirodno stvorene kiseline, uspešno se suprotstavlja problemima starenja i tako doprinosi produženju života“.
Prof. Br. Lakowitz (1928) potvrdjuje Waldeckovu izjavu da se pomoću napitka čajne gljive brzo uklanjaju probavne smetnje. Iskustvo govori da se takodje uklanjaju i jake glavobolje i živčane smetnje.
komboecha
U „White Flag“ (1928) se izveštava: … Okus fermentiranog čaja je vrlo ugodan i podseća na lagano penušavo vino ili slatki mošt. Učinak čaja se obično vrlo brzo pokazuje. Osim svega deluje na čišćenje krvi i odstranjivanje otrova i … pruža izvrsnu pomoć kod osipa kože lica. Nadalje… on je vrlo delotvoran kod trajne glavobolje, bolova u udovima, gihta, reumatizma, i drugih problema starenja. Lekari takodje ističu da se opšti učinak čajne gljive pokazuje već za nekoliko nedelja kroz poboljšano opšte stanje i kroz porast kondicionih sposobnosti, što može biti u vezi sa visokim vitaminskim i hormonalnim učinkom gljive. Nadalje, gljiva stimuliše metabolizam … pomaže u pročišćavanju tela, tj. eliminaciji svih tipova otrova.
Dr. Maxim Bing (1928) preporučuje Kombucha gljivu kao „vrlo delotvoran lek za arteriosklerozu, giht i crevnu deficijenciju“…očekuje se „korisni učinak u sniženju krvnog pritiska, prestanku nelagode, razdražljivosti, te bolova, glavobolje, vrtoglavice, itd. kod arterioskleroze“.
Dr. Siegwart Hermann (1929) Hermannov zaključak na osnovu eksperimenata bio je: „Lekarska opažanja kod bolesničkog kreveta, kao i kod eksperimenata sa životinjama, pokazuju da su bili primećeni isti učinci kao što ih navodi narodno vjerovanje.“
Po mom mišljenju postoje faktori koji govore o dobrim učincima gljive kod gihta, reume, artritisa itd. što se može objasniti time da akumulirani toksini u telu postaju topivi u vodi i obradjeni kroz bubrege zahvaljujući spajanju sa glukuronskom kiselinom u napitku, te se tako eliminišu kroz mokraću.
Dr. L. Mollenda (1928) „U slučaju angine, naročito kad postoje naslage na tonzilama, piće treba koristiti ne samo za grgljanje već i za pijenje, i na taj način uništiti bakterije koje dolaze u želudac putem hrane i pića. Takvo grgljanje kod angine doprinosi brzom oporavku, a kod boli kod gihta i arterioskleroze iznenadjujući je uspeh postignut čak i u teškim slučajevima … Premda je napitak kiseo, on ne prouzrokuje nikakvo kiselo stanje u želucu; on olakšava i znatno potiće probavu. Jednako koristan uspjeh nakon uzimanja Kombucha napitka bio je postignut kod ekcema gihta i kamenaca bubrega, mokračovoda i žući.“
Dr. E. Arauner (1929) „Kao zaključak, može se reči da se Kombucha gljiva kao i njezin ekstrakt pokazuju kao odlična preventiva protiv dijabetesa…,hemoroida…i kao vrlo ugodan laksativ.“ Dr. Arauner izveštava da su u njegovoj domovini azijski stanovnici koristili čaj od gljive stolečima zbog njegovog iznenadjujučeg isceliteljskog uspeha, jer je bio najbolji prirodni kućni lek za iscrpljenost, umor, nervozu, početne staračke probleme, arteriosklerozu, tromost creva, giht i reumatizam, hemoroide i dijabetes.
comboucha
Hans Irion, od države priznate Akademije za hemiju u Braunschweigu, kaže u svojem „Kursu za posebne škole za lekare“ (1944, Vol 2, str. 405): “ Čajni kvas se preporučuje kao izvanredno preventivno sredstvo za giht i reumatizam, furunkulozis, arteriosklerozu, visoki krvni pritisak, nervozu, tromost creva i probleme starenja. Takodje se vrlo toplo preporučuje sportistima i svima koji se bave napornim mentalnim radom. Unapredjenjem metabolizma izbegava se stvaranje ili se uklanjaju prekomerne naslage sala u telu.
Prva knjižica od 54 stranice o čajnoj gljivi „Čajna gljiva i njezina terapeutska svojstva“, pojavila se 1954. na ruskom jeziku.
Autor G. F. Barbancik izveštava u svom uvodu o prvoj primeni čaja od gljive kao isceljujučeg leka u terapeutskoj klinici Omske bolnice. On izveštava o uspešnoj terapiji kod tonzilitisa, raznih internih bolesti, naročito onih upalne prirode, želudačnog katara uzrokovanog premalenom proizvodnjom kiseline, crevnih upala, dizenterije, arterioskleroze, visokog krvnog pritiska, skleroze itd.
dr. med. Valentin Köhler 1961. je svojim člankom „Glukuronska kiselina ohrabruje pacijente od raka“ u časopisu „Medical Practice“ potaknuo diskusiju o terapeutskoj upotrebi glukuronske kiseline koja se stvaraju za vreme fermentacije kombuha čaja. Dr. Köhler izveštava o ohrabrujućim rezultatima u tretiranju pacijenata obojelih od raka sa glukuronskom kiselinom.
Dr. Rudolf Sklenar iz Licha, Oberhessen, izveštava 1964. u časopisu „Eksperimentalna isceliteljska znanost“ o uspesima svog načina dijagnoze i terapije: „Istaknuti prirodni lek je napitak gljive pod nazivom Kombucha, koji deluje detoksikacijski u svakom pogledu i koji rastvara kako mikroorganizme tako i holesterol.“ Dr. Sklenar je razvio biološku terapiju raka u kojoj Kombucha zajedno s drugim biološkim lekovima kao što su koli-preparati, igra važnu ulogu u saniranju crevne flore.
Gottfried Müller, osnivač “Sela Salemske dece i mladih”, hvali čajnu gljivu Kombuhu na ovaj način: “Dar s neba, naročito kod zdravstvenih nevolja”“ (u “Salem-Help” 15, Nr.3, August 1987, strana 2). Kombuha ne cilja na odredjeni organ tela, već naprotiv pozitivno deluje na čitav organizam …“
U nas je prvi rad o čajnoj gljivi objavljen u Vojno sanitetskom glasniku 1930. godine.
Izvor: https://www.kombu.de/cr-fasz.htm
Ostala literatura o kombuhi.
Još članaka:
– Šta je kombuha
– Kako se kombuha gljiva uzgaja i razmnožava
– Lekoviti sastojci kombuhe
– Lekovitost kombuhe i lekovita svojstva kombuha čaja
– Sporedni efekti čaja od kombuhe
– Da li je kombuha dobra za decu
– Kako se pravi čaj od kombuhe
– Kako se koristi čaj od kombuhe
– Šta još treba znati o kombuha gljivi
– Kombuha gljiva i iskustva korisnika
– Kako se kombuha gljiva čuva i transportuje
– Fermentisani mlečni napitak od kombuhe