Heljda je idealna za dijetalna jela, posebno za decu, dijabetičare, rekovalescente i osobe s lošom probavom. U Kini je poznata preko hiljadu godina. Ima mnogo vrsta heljde. Na Himalajima pojedine vrste i danas same niču na visinama oko 4.500 metara. Izvori govore da se heljda u Evropi pojavila u 14. odnosno 15. veku. Najviše se proizvodi na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza (preko pola svjetske proizvodnje), zatim u Kini, Brazilu, Poljskoj, Francuskoj, Japanu i SAD-u.
Heljda, (Fagopyrum esculentum, Fagopyrum sagittaium), ajda, hajda, eljda, jelda, hajdina, crno žito, је zeljasta biljka sa čvrstom rebrastom stabljikom iz porodice troskota (Polygonaceae), a svrstava se i uzgaja kao žitarica. U Indiji, heljda je višegodišnja biljka. Kod nas se seju većinom jednogodišnje, domaće vrste i to kada prođu mrazevi, jer joj je za uspešan razvoj potrebna temperatura izmedju -2°C i +25 °C.
Heljda sazreva za dva do tri meseca od trenutka sejanja, a posebno dobro napreduje kada se zaseje posle kiše. Uspeva na peskovitim, lakim i teškim tlima i ne voli sušu, vetrovito i hladno vreme, ni velike vrućine, naročito ne za vreme cvetanja. Zbog brzog sazrevanja pogodna je kao predusev ili kao naknadni usev (brzim rastom guši razvoj korova što doprinosi čišćenju zemljišta). Heljda stvara veliku nadzemnu masu koja može da posluži za prirodnu prehranu zemljišta. Sve ovo govori da je korisnije posejati heljdu, nago tlo ostaviti neobrađeno.
Stabljika heljde naraste oko 150 cm i postaje crvenkasta. Razvija do 2000 cvetova, složenih u grozdaste cvasti koje mogu biti u belo-crvenkastim, ružičastim, ljubičasto-belkastim i žućkasto-zelenkastim nijansama. Cvetanje traje i do dva meseca što je odlično za pčelare. Mirisni, nektarom i polenom bogati cvetovi, snažno privlače pčele, pa se heljda često seje samo zbog kvalitetnog i vrlo cenjenog meda.
Seme je trouglasto i suvo. Sastoji se od zrna koje se koristi u ishrani i spoljnje opne, koja služi za punjenje jastuka. Slama heljde je veoma hranljiva, ali zbog prisustva alkaloid fagopyrina ne sme se davati stoci u većim količinama.
Za ishranu ljudi služi samo oljušteni trouglasti plod (zrno), a od sušene stabljike i cvetova priprema se čaj. Ljuštenje zrna zahteva specijalnu opremu što podiže cenu obradjene heljde (pored niskog prinosa i relativno male ponude). Zrno se koristi isto kao i pirinač (dodatak jelima), kuva oko 20 minuta i kombinuje s povrćem, gljivama i drugim žitaricama. Ukus kuvanog zrna najviše podseća na orah.
Oljušteno zrno heljde je bogato ugljenim hidratima (blizu 80%), belančevinama (nešto više od 10%), biljnim uljem (2-3%), a od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, selena, fluora i gvožda. Heljda sadrži mikroelemente kao što su jod, cink i brom, zatim organske kiseline, gotovo sve vitamine iz grupe B (posebno nijacin) i vitamin E (3,7 mg). Heljda ima malo masnoća i kalorija (335 kcal u 100 grama zrna). Poseduje sve dobre osobine kao i integralne žitarice. Prirodna heljda je beličasta, a tostirana crvenkasto-smeđe boje.
Od heljdinog zrna dobija se nešto tamnije brašno koje se koristi za pripremanje palente, hleba, peciva, pita, palačinki, pogača, torti, testa za rezance i kao dodatak drugim vrstama brašna. Peciva i palačinke od takve mešavine veoma su fina i imaju ukus maslaca. Iako je bogata ugljenim hidratima, heljda ne podiže nivo glikoze u krvi. Jedno od najpopularnijih jela, posebno u Rusiji, je heljdina kaša, koja se priprema sa vodom ili mlekom, slana ili slatka i jede se kao poseban obrok ili uz druga jela kao dodatak.
Lekovita svojstva heljde
- U Nemačkoj je 1999. godine heljda proglašena za lekovitu biljku godine. Ova lekovita biljka sadrži esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi, rutin, supstancu vitamina P koja pozitivno deluje na krvni sistem, hipertenziju, reumatizam, dijabetes i nervne ćelije, a agrimin smanjuje rizik od sterilnosti.
- Proklijala mlada zrna heljde, bogat su izvor hlorofila, vitamina i enzima.
- Čaj od cvetova heljde upotrebljava se protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima, a čaj od mešavine listova i cvetova, (bogat rutinom) služi za lečenje arterioskleroze i oporavak od zračenja i hemoterapije.
- Od neoljuštenih zrna heljde kuva se čaj za ublažavanje nesanice i nervne napetosti i lečenje ateroskleroze praćene povišenim krvnim pritiskom.
- Pored navedenog, heljda jača organizam u celini, otklanja umor, pomaže kod malokrvnosti, podmlađuje krvne sudove, snižava krvni pritisak, povečava lučenje urina i cirkulaciju u rukama i nogama, leči zatvor i doprinosi pravilnom radu creva;
- Preporučuje se za jačanje memorije i koncentracije i tretman reume, glaukoma i dijabetesa (doprinosi smanjenju koncentracije šećera i masnoća u krvi);
- Delotvorna je u lečenju bolesti pluća i bubrega i oporavku rekonvalescenata i starijih osoba;
- Oblog od tostiranog brašna heljde i sirćeta koristi se kod upala i opekotina kože;
- Najfinije heljdino brašno, pomešano sa usitnjenim listom, odličan je ekološki puder koji dečiju kožu štiti od infekcija;
- Sveži listovi heljde mogu se stavljati na ranu ili posekotinu, jer imaju baktericidno dejstvo;
- Kaša od heljde je lek protiv bolesti želuca i creva, a pomaže i pri nervnim rastrojstvima;
- Supa od heljde je prirodni lek za snižavanje krvog pritiska;
- Med od heljde ima snažnije antioksidantsko svojstvo od svih ostalih, osim suncokretova;
- Jela od heljde su veoma korisna u zimskim mesecima, jer u telu nakon obroka razvijaju prijatnu toplinu;
- Heljda je bogata vlaknima pa stvara osečaj sitosti što je čini pogodnom za oslobadjanje od viška telesne težine;
- Heljda ima veoma dobru probavljivost te je odlična za ishranu dece, starijih ljudi i osoba s lošom probavom, posebno u kombinaciji s pirinčom i ostalim žitaricama;
- Idealna je za spremanje jela za dijabetičare, rekovalescente i decu. Najpoznatije jelo od heljde je kaša od heljdine prekrupe.
- Heljda je odlična za vegetarijansku ishranu, jer je visokovredna namirnica koju je lako kombinovati;
- Heljda ne sadrži gluten, ali sadrži protein sličan glutenu, pa je alergične osobe i osobe koje pate od celijakije moraju izbegavati, odnosno isprobati pre korišćenja.
Mere opreza: Ne preporučuje se kod povišene temperature, crvenila kože i tkiva, visokog pritiska, poremećaja orijentacije, alergije ili osetljivosti na gluten, nervoze, vrtoglavice, grčeva i emocionalne nestabilnosti.
Recepti za heljdu
Čorba od heljde sa lukom, kupusom i šargarepom, ukrašena sveže naseckanim peršunom.
Supa od heljde se priprema tako što se cela zrna biljke potope u vodu da nabubre pa onda skuvaju uz dodavanje začinskog bilja po želji.
Testenina od heljde na japanski način:
U posudi odgovarajuće veličine izmešati dve mere heljdinog brašna i jednu meru običnog pšeničnog brašna i povreneno dodavati toplu vodu uz mešanje sve dok testo ne prestane da bude lepljivo. Testo izvaditi na odgovarajuću podlogu i mesiti još malo, a zatim stanjiti na milimetar debljine, iseći na komadiće odredjenog oblika i veličine (po želji) i kuvati u posoljenoj kipučoj vodi. Posebno pripremiti sos sa sojom kojim se testo preliva i služi toplo.
Salata od heljde i povrća:
Jednu šoljicu heljde skuvati u tri šoljice vode. U nedjuvremenu odvojeno obariti dve šargarepe (iseckane u polukrugove) i jedan manji praziluk isečen na kolutove. Heljdu i povrće spojiti i dodati suncokretovog hladno cedjenog ulja, nekoliko kapi soka od limuna i začine po želji (biber, so, bosikjak ili majoran), a zatim sve sastojke lagano izmešati. Salata se servira topla.
Palačinke:
U integralno heljdino brašno dodati dva jaja, mleko i so, zamesiti i polako dodavati kiselu (mineralnu) vodu do potrebne gustine. Filovati materijalima po želji.
Čaj za lečenje arterioskleroze:
a) Dve kašičice osušenog lista heljde preliti sa 2dl proključale vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 15 minuta i procediti. Čaj piti 2-3 šoljice dnevno tokom mesec-dva dana.
b) Jednu veliku kašku neoljuštenog heljdinog semena kuvati 10 minuta u 2dl vode pa procediti. Čaj se pije mlak, do 3 šoljice dnevno mesec dana. Zasladjen heljdinim medom čaj ima umirujuće dejstvo. Terapija traje do mesec dana.
Jastuk od heljde
Jastuk punjen ljuspicama heljde, ako je pravilno dizajniran, prati prirodne krivine tela u lumbalnom i vratnom delu kičme pa opušta vrat i ramena i popravlja držanje kičme. Veoma je koristan za osobe koje pate od bolova u vratu. Jastuk zimi prijatno greje a leti hladi. U kombinaciji sa prostirkom za meditaciju može da posluži za jogu.
Izvori:
https://www.whfoods.com
https://www.pregled.com
https://www.pcelinjak.com
https://www.bezgluten.net
VIDEO: Heljda spas za planinska sela