Maslačak (Taraxacum officinale) raste svuda oko nas. U proleće, po parkovima, travnjacima i livadama, pored staza, jarkova i plotova, pojave se cvetovi prelepe žute boje. Maslačak kao lek, pominje se u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku, a danas se koristi za ishranu i lečenje širom sveta. Maslačak je zeljasta, trajna biljka koja cveta od druge polovine marta do maja.
Lekovita svojstva maslačka
Maslačak (eng.Dandelion) sadrži gorke materije, smole, eterično ulje, znatnu količinu kalijuma u nadzemnom delu i inulina (40%) u korenu. Listovi sadrže i do18 % vitamina C i oko 3% gvoždja (više nego spanać), zatim vitamine A, D i B kompleksa, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar i dr. Koren maslačka se mnogo koristi u Aziji, a u Indiji se ova biljka uzgaja kao prirodan lek za jetru.
Lekovita dejstva maslačka
– Reguliše metabolizam, podstiće apetit i varenje hrane, čisti krv, smanjuje holesterol, pomaže kog infekcija i virusnih obolenja.
– Stabljike maslačka se preporučuju kao pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti (sažvakati 5 do 10 šupljih stabljika dnevno).
– Dobar diuretik, deluje protiv oteklina i zadržavanja vode u organizmu, pročišćava mokračne puteve, bešiku i bubrege, pomaže u lečenju gihta, reume, ekcema i čireva.
– Veoma koristan za detoksikaciju jetre (posebno tokom upotrebe sintetičkih lekova) i kao dodatna pomoć u lečenju obolenja jetre.
– Stimuliše lučenje žuči, sveža stabljika pomaže u rastvaranju kamena u žuči.
– Salata od mladih zelenih listova je koristan dodatak ishrani, posebno trudnica i žena u postmenopauzi.
– Čaj je dobar za dijabetičare, podstiće znojenje, pročišćava organizam, pomaže protiv gojaznosti, celulita, degeneracije hrskavice, malokrvnosti, žučnog kamenca, neredovne menstruacije…
– Čaj se vekovima koristio za ispiranje očiju i negu lica.
– Sirup ili „med“ od maslačka pročišćava i jača organizam, umiruje kašalj, poboljšava apetit i varenje.
Upotreba maslačka
Cela biljka maslačka je jestiva, a pojedini delovi se koriste za pripremu čajeva, sokova, salata, variva i sl. Listovi se koriste pre cvetanja biljke, stabljika u vreme cvetanja, a koren se vadi u rano proleće i jesen.
Priprema čaja:
Jedna kašika suvog, usitnjenog korena stavi se u 2 dl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, ostavi 15 minuta, procedi i pije tokom dana nezasladjeno ili sa dodatkom kvalitetnog (domaćeg) meda.
Priprema sirupa:
3-4 šake svežih cvetnih glavica (mladih cvetova) prelije se sa 2 litre proključale vode i prokuva nekoliko minuta (da cvetovi ispuste sok), skine sa vatre, procedi, doda 1,5 kg šećera i sok od dva limuna. Sve se lagano kuva uz mešanje, sve dok se ne postigne gustina sirupa. Dobijeni sirup ima izgled i ukus sličan medu. Sipa se u čiste staklenke, pakuje i čuva kao i ostali slični proizvodi. Uzima se jedna kašika sirupa pre svakog obroka.
Ostali načini upotrebe:
– Mladi listovi ili cela mlada i zdrava biljka, koriste se kao salata, a listovi i skuvani, kao varivo. Listovi se ostavljaju u vodi preko noći da izgube gorčinu (manje su gorki ako se beru pre cvetanja).
– Koren se jede skuvan ili sirov, isečen na tanko i sa maslacem namazan na hleb.
– Ispržen i samleven koren je odlična zamena za kafu.
– Mladi, još tvrdi cvetni pupoljci, mogu se ukiseliti u sirćetu i koristiti kao začin (odlična zamena za kaparu).
Mere opreza:
Koren i stabljika sadrže gorku materiju (taraxacin-odgovoran za diuretsko dejstvo maslačka) koja u večim dozama može izazvati prolive i smetnje u srčanom ritmu.Ovo je moguće ako se konzumira velika količina gorkih, starijih, delova biljke. Mladi listovi su u ovom pogledu potpuno bezopasni.
Izvor:www.herbateka.eu