Tibetanska gljiva kefir – Priprema kefira za 1 osobu:
Jednu plastičnu kašiku ispranih gljivica staviti u staklenu ili plastičnu posudu i preliti sa 250 – 300 ml kvalitetnog, nekuvanog 1,5% – 3,2% mleka (kada se udvostruči količina zrna kefira, treba i dvostruko više mleka, itd) i poklopiti labavo plastičnim poklopcem, ili gazom da diše. U posudi uvek ostaviti dovoljno praznog prostora. Kefir gljivama ne smeta vrsta mleka (može se koristiti i kuvano, pasterizovano i sl). Postotak masnoće mleka izaberite prema Vašim potrebama i ukusu. Bitno je samo da mleko bude sveže i da nije razredjeno kako bi i kefir bio kvalitetan.
Ako želite da vam napitak bude „gaziran“, onda posudu sa mlekom i gljivicama zatvorite čvrsto (ali da posuda ima najmanje 1/3 praznog prostora). Mleko može biti iz fižidera ali ne suviše hladno. Nakon 24 sata (kada se mleko zgusne) promešati plastičnom ili drvenom kašikom i procediti kroz veće plastično sito (cetku). Ne koristiti ništa metalno i ne dirati prstima. Proceđeni kefir je gotov za piće.
Kako se pravi mlečni kefir
Gljivice u cedilu (cediljka, sito) odmah pažljivo isprati pod tekućom vodom normalne temperature. Prekontrolisati da li ima sluzavih, smedje (braon) obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja treba odbaciti. Nakon ispiranja i kontrole, zrna se vraćaju u čistu posudu sa potrebnom količinom mleka da bi se započeo novi proces fermentacije.
Posudu poklopiti lagano tako da ima vazduha (ili čvrsto ako hoćete da dobijete „gazirani“ kefir) i ostaviti je na sobnoj temperaturi oko 22° C ( na višim temperaturama kefir brže fermentira i bude kiseliji). Ako sobna temperatura prelazi 22-23 stepena, kefir možete držati u donjem delu frižidera 24 sata ili duže dok ne dostigne potrebnu gustinu), pa onda procediti i koristiti. Ceo postupak se ponavlja svaka 24 sata.
Čuvanje kefira:
Proceđeni napitak ne morate odmah popiti. Možete ga ostaviti (blago pokrivenog da ima vazduha) na nekom hladnom mestu još koji sat da sazri – tako će blago „nabujati“ i biti još ukusniji. Najbolje ga je popiti posle večere, ali može i preko dana posle obroka. Ostatak kefira može se čuvati u frižideru u staklenoj zatvorenoj ambalaži oko 2 dana. Ako se kefir ostavi više dana, dolazi do razdvajanja na gusti i tečni deo. Kefir je i dalje upotrebljiv samo ga je potrebno promučkati. Ako je kefir bio čvrsto zatvoren, došlo je do nakupljanja gasova pa je potrebno pažljivo i polako otvarati ambalažu puštajući gasove da izadju napolje ( kefir postaje manje ili više penušav i može da kipi kao pivo).
Kad se želi smanjiti količina preostale laktoze (mikroorganizmi kroz fermentaciju, koja i dalje traje, razgradjuju laktozu na glukozu i galaktozu), kefir se ostavlja još nekoliko dana da fermentira na sobnoj temperaturi. Ovo je korisno za osobe koje ne podnose laktozu.
Pri višim temperaturama (do 30°C) napitak je prije gotov, malo je gušći i kiseliji, a kod nižih (5-10°C) proces je znatno sporiji. Postoji razlika u ukusu s obzirom na temperaturu i dužinu fermentacije. Kefir koji je nastao pri 
višoj temperaturi i za kraće vreme, ima lagano laksativno svojstvo. Želite li gušči i kiseliji kefir fermentirajte na sobnoj temperaturi 36 do maksimalno 48 sati. Ovakav kefir pomaže kod mekane stolice. Ako želite da napitak bude blagog ukusa (da nema kiselost) možete ga procediti i ranije (ne morate čekati 24 sata) ako se dovoljno zgusnuo. Ako je napitak nakon 24 časa previše kiseo, smanjite količinu gljivica ili povečajte količinu mleka.
Da bi dobili kefir koji je gust i blago kiselog ukusa, potrebno je da fermentira duže vremena na nižoj temperaturi (gustina i ukus kefira mnogo zavisi i od kvaliteta upotrebljenog mleka).
Objašnjenje: Bakterije sirćetnog vrenja koje sa kvascima čine tibetansku gljivu, na višim temperaturama proizvode više kiseline i obratno, dok kvasci i na nižim temperaturama i dalje rade normalno. Dužim fermentiranjem na nižim temperaturama kefir ima vremena da se zgusne, a da pri tome, zbog slabog dejsta bakterija na nižim temperaturama, ostaje blago kiseo sa prijatnim ukusom kvasaca.
Tibetanska gljiva kefir – SASTAV tibetanskog mlečnog kefira:
Probiotski mikroorganizmi, mlečna kiselina, ugljena kiselina, etil-alkohol, proteini, polisaharidi, vitamini A, B1, B2, B6, B12, D i niacin, minerali kalcijum, gvozdje, jod i voda. Gljiva nema kalorije, ona se koristi samo za fermentaciju mleka, znači napitak ima onoliko kalorija koliko ima mleko od kojeg je nastalo.
Standardni industrijski kefir pravi se sa gotovim mešavinama kvasca i bakterija, a ne sa živim zrncima kefira. Obično nema alkohola, ali zato ima laktoze (mlječnog šečera) 2,7-3,9g/100g te nije pogodan za osobe koje su alergične na laktozu. Nove tehnologije omogućavaju smanjenje ili uklanjanje laktoze iz mlečnog proizvoda, ali to i dalje nije kefir proizveden na tradicionalni način – pomoću živih kefir gljivica!
Čuvanje tibetanskih gljivica za vreme pauze
Tokom pauze od 10 dana, tibetanska gljiva kefir se drži u vodi, redovno pere i povremeno preliva razblaženim mlekom. Ako se gljiva ne preliva sa malo mleka, može (ali ne mora) da pocrni i izgubi svoju moć lečenja. Gljiva se može čuvati i u frižideru, u pokrivenoj staklenoj posudi sa vodom (bez mleka), u odnosu 1:1 (jedna čaša vode na jednu kašiku gljive). U ovom slučaju se ne dira sve do nove upotrebe (na ovaj način ostaje upotrebljiva 20 i više dana).
Zdrava gljiva se u mleku udvostruči za oko 17 dana. Tada se polovina deli prijateljima i rođacima. Onaj ko dobije gljivu treba što pre da promeni tečnost, da ih opere, spusti u sveže mleko i ostavi da fermentiraju.
Zrna kefira koje želite da sačuvate operite pod mlazom vode i zamotajte u mokru krpu i čuvajte u frižideru nekoliko dana. Za kratko vreme mogu se ostaviti na nekom hladnom mestu u staklenoj posudi sa poklopcem, u mešavini vode i mleka (mleka dodati u vodu samo koliko da voda pobeli). Za duže vreme (dvadesetak dana) mogu se čuvati na gore opisan način, a mogu se i zamrznuti i tako čuvati do 6 meseci.
Tibetanska gljiva kefir – Mere opreza: Gljivice ne treba oštećivati (gnječenjem, preteranim mešanjem, kidanjem i sl), jer im to usporava normalan razvoj i delovanje. Ako se gljivica ne prelije novim mlekom duže od 34 sata, izloži suncu ili dužem dodiru sa metalom, pocrni i gubi lekovitost.
Ukoliko čvrsto poklopite posudu, može se desiti da zbog vrenja, tečnost iskipi iz posude. Kada je toplo vrenje je pojačano i gljivice rastu brže. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice kvasaca postaju dominantne i stvara se više alkohola (etanola) i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Na višoj temperaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline (vrenje mlečnih bakterija), pa kefir postaje prekiseo. U oba slučaja procenat mlečne masti i belančevina odgovara procentu u korišćenom mleku. Ako se zbog visoke temperature posuda sa gljivicama drži u frižideru, temperatura na tom mestu ne sme biti niža od 10°C.
Mnogi ljudi jedu ove gljivice i nemaju nikakvih problema, ali moguće je da ih neko ne bi podneo najbolje pa se zato preporučuje da se napitak pažljivo procedi. Ako gljivica upadne u otvor sudopere ništa se neće dogoditi, ali pazite da se to ne desi iz čisto praktičnih razloga. Diranje rukama ne smeta ni rukama ni gljivama, ali se ne preporučuje iz higijenskih razloga. Gde nabaviti? Od dobrih ljudi koji ovu korisnu gljivicu čuvaju, razmnožavaju i poklanjaju ili preko interneta.
Kako se pravi mlečni kefir?
– Lekovita-svojstva-tibetanskih-gljiva-ili-tibetanskog-kefira
– Kako se koristi napitak od tibetanske gljivice
– Tibetanska gljivica – ko zna? Pitanja i odgovori!
Prijatelj bloga pc021 – vaš put na internet, tel. 0653202112